Centar za promociju nauke postoji od 2010. godine a Naučni klub Beograd u okviru Centra proslavio je 7. rođendan! Kakva je bila rođendanska žurka i šta posle slavlja? Pitamo slavljenike…... Gošće u studiju RTS Laba su Danijela Vučićević, v.d. direktora Centra za promociju nauke i dr Marjana Brkić, programski direktor Centra za promociju nauke. Krajem ove godine nauka u Srbiji pravi džinovski korak napred - očekuje nas otvaranje Palate nauke u Beogradu. Biće to najveći centar za istraživanje i popularizaciju nauke u regionu. Prirodno-matematički fakultet Univerzita u Novom Sadu pokreće novi obrazovni profil i u oktobru će dočekati prvu generaciju studenata bionformatike. Kako ovaj poziv budućnosti zamišljaju na novoj katedri i koja će sve vrata biti otvorena za one koji steknu zvanje diplomiranog bionformatičara? Za RTS Lab govorili su prof. dr Nebojša Andrić i prof. dr Željko Popović. Emisiju je pripremio i vodio Viktor Manević. Urednik emisije je Mirjana Nikolić.

Specijalna emisija Putevi rimskih imperatora govori o rimskom kulturnom nasleđu na teritoriji Srbije i o gradovima koje su rimski imperatori podizali u 3. i 4. veku: Sirmijumu, Singidunumu, Viminacijumu, Naisusu i Caričinom gradu.... Put kojim su hodili rimski imperatori kroz ove krajeve počinje sa severa od Sirmijuma, prvog antičkog grada-kapije na rimskom putu i jednom od četiri prestonice carstva. Dalje nas vodi do Singidunuma, raskrsnice važnih puteva ka Evropi i Bliskom istoku. Od Singidunuma drum ide prema Viminacijumu, glavnom gradu provincije Gornje Mezije, a odatle do Naisusa, rodnog grada Konstantina Velikog. Put se završava kod Caričinog grada zadužbine jednog od najvećih vizantijskih careva Justinijana Prvog. Arheolozi, arhitekte, istoričari, antropolozi i zoolozi govoriće o nastanku ovih gradova i vojnih logora, njihovoj arhitekturi, umetničkim delima i svakodnevnom životu ljudi u njima.

U seriji „Srpska muzika kroz vekove“ gledaoci mogu sagledati istoriju srpske muzike kao niz kulturnih pojava pod različitim okolnostima, još od vremena paganstva, prodora hrišćanstva, feudalnog doba, vizantijskih uticaja, turskog ropstva, muzike u Miloševoj kneževini, panslovenskog romantizma pa sve do prvih decenija XX veka kad konačno srpska muzika postaje deo globalnog mainstream-a...

Mašina „Roland“ za visoku štampu iz 1881. godine otkupljena je za Muzej nauke i tehnike 2012. godine. Stručnjaci smatraju da predstavlja pravi dragulj, izuzetan primerak mašine značajan za istorijski razvoj štamparske industrije.... Jednookretna ručno ulagajuća mašina velikog formata, koja radi na principu cilindra i ploče, tehnički je utemeljena na epohalnom izumu nemačkih inženjera Fridriha Keniga i Andreasa Bauera, što je čini neobično vrednom. Prvi put je „gutala hartiju londonskog Tajms magazina 1814. godine. Nazivana je mehaničkom aždajom koja proždire papir jer je do tada takva brzina štampe bila nezamisliva. Ovo je samo početak zanimljive priče o zbirci u kojoj se nalaze štamparske mašine, reprokamere velikog formata, slovolivačke i slovoslagačke mašine, oprema za različite štamparske procese – blagu koje čuva Muzej nauke i tehnike.

Vodu nazivamo izvorom života, ali u taj isti izvor bacamo čvrst i tečan otpad.... Pojedine reke smo već odavno pretvorili u otpadne vode i umesto dragocenog resursa stvorili od njih pretnju životnoj sredini i zdravlju. Vremena za odlaganje više nema, a problem otpadnih voda je postao jedan od najvažnijih ekoloških problema u Srbiji. O odsustvu integralnog i kontinuiranog upravljanja vodama u Srbiji govori profesor Jovan Despotović sa katedre za hidrotehniku i vodno ekološko inženjerstvo Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Svuda u Francuskoj, energetska tranzicija se nameće kao veliki izazov za manje zagađivanje i pokušaj da se zaborave fosilna goriva.... Bilo da je reč o regionima, departmanima ili opštinama, svest o ovome raste i inicijative se množe. S obzirom na to da samo 14% potrošnje potiče iz obnovljivih izvora iz Francuskoj, put je još dug. Ali neke opštine su izabrale da budu primerne i dokazuju radom da je ovakva energetska promena dostupna svima. Posetili smo Poentu Šarent u departmanu Du-Sevr, kako bismo istražili zajednicu opština Tuar koja okuplja 33 sela u regionu. Stanovnici su odlučili da ožive svoja uverenja nudeći novi model u kojem međusobna pomoć, ekonomija i poljoprivreda idu ruku pod ruku.

Definicija kaže da digitalne kompetencije nastavnika podrazumevaju skup znanja, veština, stavova, sposobnosti i strategija neophodnih za kvalitetno korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija i digitalnih medija sa ciljem promišljenog, fleksibilnog i bezbednog unapređivanja procesa nastave i učenja.... U emisiji je reč o novom konceptu obrazovanja koje se formira u skladu sa tehnološkim napretkom. Brojni sagovornici: nastavnici, učenici, donosioci odluka, svedoče o svojim iskustvima upotrebe novih tehnologija u podučavanju i učenju. Otvorena su pitanja o ulozi nastavnika u novom, digitalnom dobu, o svrsishodnoj upotrebi tehnologije, o obrazovnim sadržajima i poslovima budućnosti. Predstavljen je i jedinstveni instrument za samovrednovanje i procenu digitalnih kapaciteta škola koji su proteklih godina zajednički razvijala naši i evropski stručnjaci.

Prolazimo kroz Vojvodinu kako bi se podsetili velikih poljoprivrednih kombinata koji su osnivani sredinom 20. veka. S vremenom su ti kombinati postali giganti koji zapošljavaju lokalno stanovništvo i razvijaju selo.... Tražimo i odgovor na pitanje kakve posledice na selo i poljoprivredu je ostavilo njihovo propadanje. Jug Srbije smo izabrali da pokažemo različite tradicionalne proizvode, kao što su ajvar, kačkavalj i peglana kobasica.Videćete i mlade poljoprivrednike koji su svesni da ih samo udruživanje može dovesti do stabilne proizvodnje koja njihovim porodicama može obezbediti pristojan život na selu. I na kraju, tragamo za odgovorom na pitanje kako će izgledati poljoprivreda budućnosti.

U razgovoru o modernoj tehnologiji ili u priči na svakodnevne teme verovatno ste čuli reč algoritam. A šta ta reč tačno znači? Jednostavno rečeno, algoritam je skup koraka za završetak određenog zadatka. Algoritmi su, recimo, gradivni blokovi za programiranje i omogućavaju stvarima poput računara, pametnih telefona i veb-aplikacija da funkcionišu i donose odluke.... Međutim, i stvari koje radimo svakodnevno takođe su bazirane na algoritmima. Ako ste negde pogrešili u predviđenom procesu i redu koraka, rezultat verovatno neće biti dobar kao što ste očekivali. Tako je i u nauci i inovacijama. Delove njihovog algoritma čine ljudi, njihov talenat, znanje i posvećenost, ali i inspirativni prostori, oprema, i, konačno, atmosfera – stepen podrške, stalno učenje i razumevanje za pokušaje i pogreške – jer bez svega toga nema optimalnih uslova za kreativnost. U prvoj epizodi pogledaćemo delove uspešnog algoritma Inicijative Digitalna Srbija, koja već nekoliko godina pravi pomake u podršci inovacijama širom Srbije. Potom ćemo sa profesorkom Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Jasnom Crnjanski, zaviriti u složeni algoritam Laboratorije za fotoniku ETF-a, a zatim i u algoritam komunikacija i društvenih mreža i današnjeg digitalnog društva sa kolegama i koleginicama iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Na kraju ćemo Vas upoznati sa uslovima konkursa ovogodišnje prestižne „DŽon Madoks“, nagrade za hrabrost u odbrani naučnih rezultata, koja nosi ime urednika prestižnog naučnog časopisa ”Nature”, koju može da dobije osoba iz bilo kog dela sveta. Namenjena je onima koji su odoleli pritiscima u predstavljanju rezultata svog naučnog rada i izborili pobedu u borbi za naučnu istinu. To Vas možda navede i na razmišljate o tome šta je Vaš algoritam.

U novoj emisiji serijala Filozofija i... sa prof. dr Ratkom Božovićem, autorom knjige Tišina dokolice, o značaju dokolice i kako ona čoveku u svakodnevnom životu može ponuditi spas.... Pod pojmom dokolice često se pogrešno podrazumeva i pojam lenjosti i dosade. Dokolica je povezana sa stvaralačkim procesom i u njoj nastaju najveća umetnička, pa i naučna dela. Umesto da svet krene ka civilizaciji kulture, koju omogućava upravo dokolica, savremena civilizacija krenula je ka zabavi i tehnici, a to na kraju vodi u dosadu i depresiju.

Dejan Ilić, doktor fizičke hemije, koji je to zvanje stekao sa 26 godina, iza sebe ima 680 registrovanih patenata.... Među njima su i baterije za ajfon i laptop, smart kartica ali i baterija za pejsmejker, kojoj je Ilić produžio vek upotrebe na deset godina što je olakšalo život mnogim pacijentima sa srčanim problemima u svetu. NJegove baterije danas se koriste u medicini, avio i vojnoj industriji, kao i u elektronskoj i automobilskoj industriji. Dok je bio direktor „Varte u svetu je otvorio 12 fabrika baterija. Za svoje izume iz oblasti filmske tehnologije Dejan je dobio tri tehnička Oskara od Američke filmske akademije. Ilić je bio profesor na univerzitetima u Gracu, Londonu, Parizu, NJu DŽerziju i Beogradu. Ovog stručnjaka, poznatog i priznatog svuda u svetu, u Kvadraturi kruga ste upoznali pre 12 godina. Dejan je danas sve češći gost u Srbiji, a u svom rodnom Selevcu zasadio je plantažu šljiva sa 8.000 stabala od kojih namerava da proizvodi rakiju. Koliko mu znači taj ponovni dodir sa zemljom koja ga je othranila i i školovala, šta su prave vrednosti za njega, šta ga je odvelo u politiku, kako vidi budućnost Srbije, otkriva Dejan u ovom izdanju Kvadrature kruga.

Pravo mesto gde možemo da dobije prave informacije kome i na koji način je moguće smanjiti ili potpuno ukloniti bol je upravo Centar za bol UKBC Dr Dragiša Mišović – Dedinje a u naš studio dolazi profesor dr sc. med. Predrag Stevanović specijalista anesteziologije, reanimatologije i intenzivne terapije, i specijalista medicine bola.... Naš gost je redovni profesor Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. U biografiji na nekoliko strana osim uobičejenih podataka o akademskoj karijeri interesantno je da, posle 1984. godine, kada je diplomirao na Medicinskom fakultetu, iz godine u godinu završavao je posebne specijalizacije i edukacije. Posle odbranjene magistarske teze i doktorske disertacije, bio je na edukaciji u medicinskom centru Harvard univerziteta u SAD, zatim u Centru za edukaciju iz oblasti inhalacione anestezije i sistema za anesteziju u Austriji, zatim na Edukaciji iz oblasti palijativne medicine i medicine bola u okviru Tempus projekta: u Firenci, Lionu – Zagrebu. 2015 godine odlazi na usavršvanje iz hemodinamskog monitoringa u London. 2017. godine je odbranio rad uže specijalizacije Medicina bola i odmah naredne četiri godine bio na posebnoj edukaciji iz oblasti medicine bola u okviru Erazmus programa. Pre dve godine završio je i edukaciju u oblasti interventnih procedura u terapiji bola, u Edukativnom laboratorijskom kadaver centru u Amsterdamu. Oblasti rada i istraživanja prof. dr Predraga Stevanovića su nezavisno izvođenje svih vrsta anestezije – inhalacione, niskog protoka, kao i bez opioida, regionalna anestezija u opštoj hirurgiji, urologiji, ortopediji, ginekologiji, i akušerstvu - bezbolni porođaji. Ima i veliko iskustvo u anesteziji za laparoskopske hirurške procedure i u primeni mehaničke ventilacije a interventna terapija bola je u posebnom profesionalnom fokusu. Od 2018. godine je Šef katedre Anesteziologije, reanimatologije i intenzivne terapije, osnivač je i šef katedre za Intenzivnu medicinu, osnivač i rukovodilac Simulacionog centra Medicinskog fakulteta u Beogradu. Rukovodilac je Klinike za anesteziologiju i intenzivno lečenje, UKBC Dr Dragiša Mišović – Dedinje, predsednik Republičke stručne komisije za anesteziologiju, Ministarstva zdravlja Republike Srbije, počasni član osnivač borda svetskog Udruženja za holomedicinu (2021, član osnivač Hilandarskog lekarskog društva (2015) i brojnih domaćih i međunarodnih stručnih udruženja. Dobitnik je godišnje nagrade Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za unapređenje nastave. Predavač je na integrisanim akademskim studijama, posledilpomskim specijalističkim, zatim na kursevima Evropskog udruženja anesteziologa i Centra za kontinuiranu medicinsku edukaciju. Ima još mnogo podataka u impresivnoj biografiji ali pacijenti za njega kažu vrlo jednostavno – jeste da je veliki doktor ali je još veći čovek i prijatelj! Centralna tema će biti o bolu dok ćemo pred kraj emisije pažnju posvetiti novom udžbeniku iz anestezije koji je poseban jer je posle 30 godina, 177 autora uspelo da na 2500 stranica objedini i predstavi najvažnija i neophodna saznanja iz anestezije koja imaju uporište u stavovima savremene nauke i koja su potvrđena u kliničkoj praksi. Urednik i voditelj je Marijana Vuk Mrđa, montaža Slobodan Bajkić Reditelj Dragica Gačić.